понедељак, 03. новембар 2014.

Црно-Бела Аутономија, Јувентусови тифози 70-их



Никада нисам био присталица етикетирања навијача фудбалских клубова у политичком смислу на екстремно леве и десне, умерене социјалисте и националисте, аполитичне хулигане и сл.Па ипак,иако је свака генерализација погрешна, рећи за навијаче неког клуба да су склони одређеним идеолошким тенденцијама је сасвим нешто друго,а може се и оправдати,имајући у виду да ту постоји одсуство искључивости под коју не потпада цела трибина.Или да будем прецизнији, међу навијачима нас има разних поготово ако је трибина велика и ако окупља масу људи.То што ће нпр. 99% стадиона вређати противничке фудбалере на националној или расној основи, не значи да ће и онај 1% подпасти под утицај идиотарија окупљене масе.Клуб је најбитнији и због њега и долазимо на стадион, надам се да се слажете.


Припремајући се да напишем чланак о тифозима Јувентуса, вагао сам да ли би било у реду да на фанзин блогу индиректно промовишем клуб за који махом навијају богати италијански индустријалци, капиталистичка елита, радикални фашисти млађе генерације, као и онај већински, традиционалистички настројени део апениског полуострва, јер Јувентус је управо такав, клуб са највише присталица међу Италијанима.Оно што је мене лично заинтригирало, и због чега сам се одлучио на такав корак је становиште из самог увода изнад, а то је да је чак и овакав Јувентус,симбол конзевативне Италије у идеолошко-политичком и социо-економском погледу, имао (има и данас али у нешто мањем броју) одређени број марксистичких присталица окупљених у организоване групе. Једна од њих је и ''Autonomia Bianconera'' прва организована ултра група јувентина, која је заједно са ''Venceremos'' –има и добрим делом чувених ''Fighters''-а била инспирисана анти- ауторитарном, левичарском политичком идејом аутономизма, актуелном у Италији средином 60-их година.Идеја аутономизма имала је своје корене у тенденцијама радничког комунизма, да би касније на њега извршиле снажан утицај анархистичка и ситуационистичка доктрина 70-их година.


Но, да не би дубље залазили у елаборацију појединих политичких стремљења омладине тог периода (ко је заинтересован озбиљније ће се позабавити тиме кроз разну литературу), фокусираћемо се на саме навијаче црно-белих, код којих је јасно уочљиво што се може видети и из документарца, да сви до једног имају карактеристичан покрет руке –испружена три прста - својствен аутономистима.На жалост ''Autonomia Bianconera'' и ''Venceremos'' више не постоје, а ''Fighters''-и који данас стоје иза транспарента ''Tradizione'' су се окренули ка радикалној десници. Према информацијама којима расположем, данас на јужној трибини стадиона Јувентус постоје још само међу припадницима група ''Nucleo Bianconero'' и ''Bravi Ragazzi'' ултраси који се декларишу ако антифашисти и левичари. Истина, стање није ни издалека као 70-их и 80-их, мада момке треба похвалити на истрајности у таквом окружењу.

Нема коментара:

Постави коментар