Skin Deep

Skin Deep су 1985.године основали Вејн Кенјон (вокал),Мик Витнал (гитара),бубњар Енди Стејт и бас гитариста Шон Паркин.Вејн,Мик и Енди заједно са Карлом Баклом,раније су свирали у панк кавер бенду под називом 'Chuckie Egg and Soldiers' и имали су свега један наступ у 'Bentley Church Hall'-у на коме су присутни били углавном њихови пријатељи.Старији људи из Донкастера вероватно се добро сећају графита 'Wayne,Mick,Buk punk' исписан великим словима на улазу у стару аутобуску станицу у северном делу града.Skin Deep није имао ниједну свирку све до фебруара 1986.године.

"Главни проблем је тај што не можемо да унајмимо комби,јер ниједан од нас нема довољно година." (Мик '86)

Убрзо долази и до промене у постави.Наиме,Шона Паркина замењује Дин Џордан у септембру 1986.

Oi! компилације

После само три наступа 'Link Records' је ступио у контакт са бендом предложивши им да сниме песму 'Self respect' на компилацији 'Oi! The Ressurrection'.Аранжман није био онакав какав су замишљали,али је био сасвим задовољавајућ за почетак грађења каријере на скинхед/панк сцени.

Годину дана касније 'Skin Deep' снимају нову песму за компилацију 'The sound of Oi!'.Нумера је носила назив 'My life's fine' те је представљала огроман корак напред у односу на минули рад.Она је такође била добар показатељ у ком правцу ће се развијати звук Skin Deepa наредних година.Септембра 1986,Skin Deep постаје први неафирмисани бенд који добија целу страницу у магазину 'Scootering' након што је редакцији послата демо песма 'My life's fine'.

Године 1987,бенду је нуђена турнеја по Јужној Африци,али они је одбијају из сасвим разумљивих разлога - АПАРТХЕЈД!Skin Deep ни по коју цену није желео да свира у расно подељеној држави.

Више од Skin Deep-a 

Skin Deep потписују уговор са 'Link Records'-ом крајем 1986,а већ 1987 им излази албум првенац 'More than Skin Deep' снимљен у 'The billiard room studio' у Лидсу по цени од свега 650 фунти.Године 1988,албум се пробија и на светско тржиште захваљујући сарадњи издавача 'Link Records' и 'Skunk Records'.На неколико песама је додата дувачка секција,Керол Џенкинсон на саксофону и Гев Милер труба.Такође,клавијатуре су додате на две нумере на којима је узео учешће Карл Росамонд.

Албум укључује десет песама.'Our own way' отвара албум мешавином панка,соула и кросовера,а затим следи нумера 'All the fun' дувачке секције која говори о тинејџ периоду.Потом иде инструментал 'Baddies Boogie' којем је Вејн наденуо назив инспирисан транспарентом навијача Ливерпула 'Huyton Buddies' (Вејн и Мик су иначе обојица навијачи Ливерпула),а за њом и 'Come into my parlour' у старом ска/реге фазону.Страну А употпунила је нумера 'There's much more' у стилу пауер попа вођена хармоником.Страну Б отвара 'I won't be fooled' која говори о батинама добијеним од стране банде.Следећа је насловна песма са албума 'More than Skin Deep' још једна ствар у стилу пауер попа.Затим долази омиљена ска песма код публике 'The Sycamores',највише због Билија Брега, 'Another way' са сјајним гитарским рифовима и на крају албум се завршава нумером 'What else could we do' која описује владавину Торијеваца.

Током снимања су се појавили бројни проблеми,будући да су се чланови бенда поразбољевали,миксовање песама се одужило,али је на крају све испало како треба.Након завршетка албума,Ендија је на бубњевима заменио Метју (Стиг) Велч.Метју је одрадио пратеће вокале на пар нумера и наздравио новом пројекту!

"На самом почетку није нам се свидело како је испало,али временом је музика почела да нам се подвлачи под кожу" (Link Records)

"Ово је најбољи албум који ће Link Records икада издати" (Вејн 1988)

"Пуцање по шавовима са веселом и скакутавом поп музиком" (Scootering magazine 1988)

"Skin Deep има ту могућност да се избори са свим препрекама које носи са собом једна обскурна субкултура" (Scootering magazine 1988).

"Skin ко??" (NME,Sounds,Melody maker...итд)

Домаћа штампа

У лето 1988 године,бенд се нашао на страницама најтиражнијих штампаних медија.Након што су навијачи репрезентације Енглеске направили хаос на Европском првенству у Немачкој '88,Гери Бушел је написао чланак у новинама 'The Sun' наводећи да је то бенд око којег се окупљају "фудбалски хулугани" и то једна од најозлоглашенијих група  'Service Crew' Лидс Јунајтеда.Ово је баш насмејало чланове бенда с обзиром да нису наступали у Лидсу скоро две године.

Skin Deep убрзо организују мини турнеју у циљу промоције албума.Прве наступе уговорили су заједно са 'Laurel Atkinom' у Глазгову и Единбургу,да би на крају турнеју завршили самостално у дупке пуном клубу у Скарбороу.

Последња свирка

Skin Deep су имали последњу свирку у 'Brixton Fridge'-у са 'Bad Manners'-има децембра 1988 године.Чланови бенда су већ имали у плану да распусте групу након што одраде Брикстон.Промотер је покушао да скине бенд и не дозволи им да се појаве на стејџу,међутим одустао је од те намере када му је Бастер Бладвесел рекао да ни 'Bad Manners' неће наступати уколико 'Skin Deep' не буде свирао.Промотер се осветио тиме што је ставио 'Skin Deep' прве на сцену у тренутку када се клуб тек отварао,тако да је било јако мало људи унутра.Оно што је требао да буде врхунац каријере једног бенда уз огроман прасак,претворило се у неуспех на велику жалост њихових обожавалаца који су пропустили завршни шоу.

Распад групе

Иако су постојали свега три године и уписали деветнаест наступа у својој каријери,'Skin Deep' су оставили дубок траг на скинхед сцени превасходно захваљујући уредницима андерграунд фанзина.Никада нису наступали под именом 'Skin Deep' у родном Донкастеру,али су гурали своју причу и изградили свој сопствени стил,за који би многи рекли да није био довољно СКА за 'Rude boy' публику,а ни довољно ПАНК за оне који слушају Oi!.Једноставно,били су нешто између,како воле они то да кажу.

Па ипак средином 1980-их 'Skin Deep' је био итекако познат међу скинхедима широм света.Нема сумње да их је крајња десница мрзела,али су их зато анти-расистички скинхеди и левичари обожавали! 

Skin Deep 1985-1988 RIP