Мало је познато у јавности да је на стадиону Пакаембу 13.октобра 1945. одигран пријатељски фудбалски меч између два клуба из Сао Паула,како би се прикупила финансијска средстава за Комунистичку партију Бразила.
Хелио да Коста,магистар историје и друштвених наука унивезитета "Уникамп",наводи да је 1945.година била просто "магична" за левицу.Та послератна година је како истиче аутор "веома значајна,јер је за последицу имала раст и легализацију крајње левих партија и покрета".У Бразилу и Латинској Америци генерално,ове организације одједном постају далеко релеватније на националном нивоу,што се могло видети у оквиру самих избора.
Покушавајући да себе прикажу што прихватљивијом опцијом бразилским радницима,партије примењују нове методе у деловању како би прикупиле средства и стекле финансијску самоодрживост.Готово заборављена епизода - али важна за историју Бразила - била је пријатељска утакмица између тимова из Сао Паула,одиграна 13.априла 1945.године.
Комунистичка партија Бразила (PCB),настала је 25.марта 1922. током надолазећег таласа марксизма подстакнутог победом бољшевика у Русији 1917.У том тренутку левичарски милитанти имали су контролу над великим бројем синдиката,међутим добар део њих је још увек био у рукама интервенатора.
Да би ову ситуацију превазишли,левичарски милитанти се одлучују на формирање паралелних синдикалних тела,као што је то био случај са "Покретом за уједињење радника" (MUT),основаним у априлу 1945.године.Ова синдикална тела испред себе су поставила следеће циљеве: окупљање радника различитих категорија како би их заступали у њиховим потраживањима пред послодавцима,консолидовање и учешће комуниста на будућим синдикалним изборима,и на крају формирање синдикалне базе за Комунистичку партију Бразила (PCB) не би ли се пружила подршка кампањи за легализацију партије.
Покрет за уједињење радника (MUT) је био тај који је започео организовање иницијатива у циљу прикупљања средстава за PCB.Према речима аутора књиге "O Jogo Vermelho" Алда Ребела (2010),у којој се описује фудбалска утакмица између Палмеираса и Коринтијанса,званично је приход ишао MUT-у,међутим њиме је заправо финансирана кампања странке.
Између забава,игранки,уметничких шоу програма,изложби и добротворних вечери...централно место је заузела култна "црвена утакмица" два ривала из Сао Паула,Палмеираса и Коринтијанса.На Ел Класику је прикупљено око 114.464 крузеира,новца прекопотребног у кампањи за регистрацију и учешће Комунистичке партије на изборима,који ће се одржати касније те године,тачније 2.децембра 1945.
"Публика на препуном стадиону дрхти од узбуђења жељно ишчекујући да почне Ел Класико у слободарској атмосфери 1945.Пакаембу је на трибинама окупио торциде,раднике,новинаре,синдикалисте и комунисте,који збратимљени славе долазак демократије надајући се у боље сутра",пише Ребело у једном од поглавља књиге.
Атмосфера на терену током одигравања пријатељске утакмице,одговарала је турбулентном политичком сценарију које је владало у времену редемократизације земље.Тада је "Gazeta Esportiva" прво полувреме описала као "45 мржње".Ништа мање од очекиваног за ривелитет какав је Ел Класико!На крају је Палмеирас победио Коринтијанс са 3:1.
Ребело такође објашњава да је цео овај догађај у том неком смислу помогао јавности да створи саосећање према страдалим комунистима.
"У Бразилу,током поновног рађања демократије,мислим да је јавно мњење створило емпатију према Луису Карлосу Престесу,коме је жена Олга Бенарио најпре предата нацистима у време диктатуре,да би потом била погубљена у концентрационом логору.
Са новцем прикупљеним током добротворне утакмице,два месеца касније Престес успева да се кандидује,те бива изабран за сенатора Рио Де Жанеира са освојених 157.357 гласова,оставши на функцији од 1946 па све до 1948.Комунистичка партија Бразила (PCB) такође постиже успех,тако што је 14 њених посланика изабрано на савезном нивоу,укључујући Хорхеа Арманду,Карлоса Маригелу,Жоаоа Амазонаса и Клаудија Силву.Међутим ни то није дуго потрајало.
7.маја 1947 године,доласком на власт генерала Еурика Гаспара Дутра,комунисти су поново били принуђени да делују у илегали,овога пута захваљујући одлуци Вишег изборног суда,који је једноставно поништио регистрцију ове политичке партије.Осам месеци касније мандати сенатора и посланика су опозвани.
Нема коментара:
Постави коментар